Evropski parlament je danas velikom većinom (546 za, 47 protiv, 31 uzdržan) usvojio Direktivu protiv SLAPP-a, koja ima za cilj da zaštiti novinare i medijske kuće od uvredljivih sudskih sporova. Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se organizacijama Koalicije protiv SLAPP-a u Evropi (CASE) u pozdravu važnog koraka u borbi protiv SLAPP-a, ali žali što je državama članicama ostavljen značajan manevarski prostor u nekoliko ključnih tačaka.
„Neki ovaj zakon nazivaju Dafninim zakonom (Dafne Karuana Galicija) i mislim da je važno pomenuti ga ovde u ovoj prostoriji, nazvanoj po Dafni. Ostvarili smo dodatni nivo zaštite za novinare. U Evropi nije postojala definicija SLAPP-a, mi je sada imamo: ovo je važno kako bi se pomoglo sudovima da bolje razumiju SLAPP-ove“, rekao je izvjestilac Tiemo Volken (S&D, Nemačka) tokom konferencije za novinare nakon usvajanja na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta 27. februara 2024.
Usvojena Direktiva pruža garancije za novinare na meti očigledno neosnovanih tužbi ili uvredljivih sudskih postupaka, u građanskim stvarima, i sa prekograničnim implikacijama. To uključuje ubrzanu proceduru za odbacivanje predmeta u najranijoj fazi, podršku trećih strana metama tokom sudskih postupaka, kazne za podnosioce zahteva i kompenzacione štete za žrtve.
Ova direktiva je primjenljiva samo na slučajeve SLAPP (pogledajte informativni list „Šta je SLAPP“) sa prekograničnom dimenzijom, tj. kada obje strane imaju prebivalište u različitim državama članicama. Međutim, definicija „prekograničnog“ je proširena tokom završnih faza pregovora kako bi uključila i „druge elemente relevantne za situaciju“, bez obzira na korišteno sredstvo komunikacije. Na primjer, informacije od javnog interesa objavljene u jednoj zemlji mogu se smatrati „prekograničnim“ elementom u drugoj zemlji prema ovoj direktivi. Na nacionalnim sudovima i državama članicama biće da sprovedu ovu definiciju široko na predmete.
Takav dodatak, koliko god nepotpun, bio je ključni zahtev koalicije CASE koja je mapirala slučajeve SLAPP širom Evrope od 2011. do danas. Prema istraživanju, samo manje od 10 odsto slučajeva identifikovanih i proverenih su klasični prekogranični slučajevi. Stroga definicija, po kojoj bi se direktiva odnosila samo na mete SLAPP-a koje su tužene u čisto domaćem kontekstu, ne bi uspjela da se suprotstavi rastućem problemu SLAPP-a u EU.
„Odgovornost sada leži na državama članicama da izgrade temelje postavljene Direktivom protiv SLAPP-a i izrade efektivnog nacionalnog zakonodavstva koje uključuje širok opseg za pokrivanje i domaćih slučajeva SLAPP-a, čvrste garancije u smislu mehanizma ranog otpuštanja radi filtriranja SLAPP-a , zaštitne mjere u nacionalnom zakonodavstvu o naknadi štete, kao i niz nepravnih instrumenata koji su detaljno opisani u preporukama Komisije“, navodi CASE u saopštenju za javnost koje sadrži analize tri ključna člana.
„Države članice će imati dvije godine da se pridržavaju direktive i nadamo se da ćemo vidjeti da se zakoni protiv SLAPP-a transponuju na vrijeme u svim zemljama i prevazilaze minimalne garancije predviđene ovim tekstom. Ozbiljnost problema zahtjeva od evropskih vlada da budu ambicioznije kako SLAPP rastu širom Evropske unije. Takođe, očekujemo da će predstojeća Preporuka Savjeta Evrope pružiti dalje smjernice“, rekla je direktorka EFJ Renate Schroeder.
Izvor: Evropska unija 2024 – Izvor: EP/EFJ
FOTO: FoNet/EbS
