Sarajevo, 22.06.2020. – Više od 10 posto novinarki u Bosni i Hercegovini ostale su bez posla, odnosno bez prihoda od početka proglašenja pandemije COVID-19, pokazala je anketa o utjecaju COVID-19 na položaj novinarki u BiH, koju je sprovelo Udruženje BH novinari na uzorku od 150 novinarki iz cijele države.
Čak 62,5 posto novinarki navelo je da se obim njihovih radnih zadataka znatno povećao tokom pandemije – 33,3% anketiranih navode da su im radne obaveze povećane do 50 posto, dok je 5,4 posto njih radilo duplo više u odnosu na period prije početka pandemije. Međutim, uprkos povećanom obimu profesionalnih zadataka, samo 13 posto anketiranih novinarki bile su i dodatno plaćene za svoj rad, dok su ostalima plaće ostale iste kao i ranije.
Na pitanje na koji je način njihov rad pogođen pandemijom COVID-19, najveći broj anketiranih novinarki navele su povećanu anksioznost i stres te promjenu tema o kojima su do tada izvještavale. Na loše organizovane press konferencije kriznih štabova i nadležnih institucija požalilo se 29,6 odsto anketiranih, a veliki problem u radu predstavljale su im i poteškoće u pronalaženju nezavisnih izvora informacija (18,3%).
Više od 77% novinarki navele su da im je tokom krizne situacije uzrokovane pandemijom narušena psihička stabilnost i mentalno zdravlje, a 25% njih navode da im je narušeno fizičko zdravlje. Preovlađujuće emocije bile su strah od zaraze (42,1%), nervoza (50,7%), profesionalni stres (56,4%) i izgaranje na poslu (23,6%) te strah za porodicu (48,6%).
Oko 18,2 odsto novinarki zatražile su zaštitnu opremu (maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju…) od profesionalnih organizacija/udruženja. Njih 4,2 posto tražilo je zaštitu zbog napada ili prijetnji, a 1,4 posto zatražile su pristup besplatnoj pravnoj pomoći.
Ovo su neki od odgovora anketiranih novinarki na pitanja šta im je bilo najteže od početka proglašenja krizne situacije/stanja nesreće zbog COVID-19, te zašto smatraju da su novinarke, i općenito žene u medijima, više pogođene pandemijom od muških kolega:
„Nikad nisam znala kad trebam otići na posao, kad će Krizni štab pozvati na konferenciju, sve se dešavalo u pet minuta, telefon je konstantno zvonio. Stres i samo stres.“
„Najteže je što su vlasnici medija pandemiju iskoristili kao izgovor za otkaze, jer stvarne potrebe za davanjem otkaza medijskim radnicima nije bilo.“
„Za ženu je teško organizovati rad od kuće. Njene privatne i poslovne obaveze se prepliću, pa se vjerovatno većina našla u poziciji da radni dan traje od ujutru do kasno u noć.“
Žene su generalno i prije pandemije uvijek bile izložene većim pritiscima u javnosti, češćim napadima i ograničavanju te ometanju njihovog rada, smatra jedna od anketiranih novinarki:
„Pojava pandemije je to samo dodatno povećala. Nažalost, svjedočila sam brojnim situacijama, kao i većina nas, da su bile izložene mnogim pritiscima, vrijeđanjima na osnovu spola, prozivkama, pa čak i nasilju.“
Najveći broj anketiranih novinarki mišljenja je da bi im u narednom periodu najkorisnija bila direktna finansijska podrška, ali i psihološka podrška, pomoć i edukacija, medicinska pomoć i jačanje fizičkog zdravlja te besplatna pravna pomoć.
Rezultati ankete u PDF formatu dostupni su OVDJE.
