Sarajevo, 08.03.2019.- Novinarkama se dosta manje nego njihovim muškim kolegama dešavaju fizičko nasilje i prijetnje smrću zbog istraživačkog posla i objavljenih tekstova, ali se javljaju suptilniji, samo naizgled benigni načini diskriminacije – uskraćivanje traženih informacija, prikrivene prijetnje, uvrede na račun fizičkog izgleda, seksizam, mobing i klevetanje u sferi cyber nasilja, poručeno je sa konferencije „Zaštita i položaj novinarki u bh. medijima“, koju je organizovalo Udruženje BH novinari u Sarajevu povodom 8og marta- Dana žena.

Glasnogovornica Misije OSCE-a u BiH Željka Šulc je prilikom otvaranja konferencije istakla da su zemlje članice OSCE-a na poslednjoj konferenciji donijele odluku, prvu u poslednjih 165 godina, o sigurnosti novinara, koja se u jednom svom dijelu referiše posebno na novinarke, odnosno na sigurnosni rizik sa kojim se one suočavaju. „U velikom broju slučajevi napadi na novinarke dovode do autocenzure i povlačenja žena iz posla, i onda struka postaje dominantno muška. Zemlje članice su dužne javno i nedvosmisleno osuditi napade na novinarke uključujući i seksualno  i digitalno zlostavljanje.“- navela je Šulc.

Projekt mendžer Centra za promociju civilnog društva Slaviša Prorok smatra da posebno zabrinjava to što ne znamo šta se dešava unutar redakcija i da je potrebno da se podigne nivo solidarnosti između novinarki.

Sutkinja Vrhovnog suda Federacije BiH Svjetlana Milišić Veličkovski je mišljenja da su novinarke izložene diskriminaciji kako u svom svakodnevnom radu, tako i u redakciji ali i od strane sagovornika i na kraju javnosti.  „Zakon jasno definiše šta je diskriminacija, a šta je seksualno uznemiravanje, međutim ni same žene ne mogu da shvate da li je nešto diskriminacija ili uznemiravanje.“- ističe Milišić Veličkovski.

Glavna i odgovorna urednica Oslobođenja Vildana Selimebegović kaže da smo mi u osnovi patrijahalno društvo i se iz njega vuče i odnos prema ženi, odnosno novinarki. „Odlučujuća bitka je bitka za profesionalnost, jer sve dok se mediji ne budu borili za sebe i pokazali solidarnost, dok ne budu stajali iza svojih napadnutih kolegica i kolega ne trebamo se ni nadati da ćemo mi biti ti za koje će neko drugi voditi bitke.“- jasna je Selimbegović.

Glavna i odgovorna urednica Nezavisnih novina Sandra Gojković Arbutina smatra da svaka diskriminacija počinje iz redakcije. „Ona novinarka koja je dovoljno osnažena i ima dobru zaleđinu u svojoj kući, može bolje da se nosi sa napadima“- navodi Gojković Arbutina.

Po mišljenju glavne i odgovorne urednice Srpskacafe iz Banja Luke Andrijana Pisarević najmanje pedeset posto odgovornosti zbog položaja u kome se nalaze novinarke stoji na njima samima, jer se ne edukuju niti znaju svoj osnovna ljudska prava i onda postaju idelano tlo za iživljavanje. „Mi moramo da pišemo o tome i da nađemo prostor u našim medijima za podizanje svijesti o svojim pravima, jer je skoro svaka novinarka iskusila neki vid diskriminacije na radnom mjestu ili tokom obavljanja radnih zadataka izvan redakcije.“  jasna je Pisarević.

Prof. Dr Zarfa Hrnjić Kudozović i doc. dr Zlatiborka Popov Momčinović su za Udruženje BH novinari uradile multidisciplinarnu studiju o položaju novinarki u bh. medijima i sprovele istraživanje koje je pokazalo da i same novinarke negativno percipiraju svoj položaj, a da muške kolege ne znaju i ne žele da govore o položaju svojih kolegica.

„Većina sagovornica sa kojima smo obavile dubinske intervjue su mišljenja da je položaj žena u novinarstvu lošiji od položaja muškaraca u okvirima postojećih patrijarhalnih vrijednosti i tradicionalne podjele rada u privatnoj i javnoj sferi što dodatno otežava rad žena u novinarstvu.“- ističe Hrnjić Kuduzović.

„Mnoge novinarke kad počnu raditi nailaze na seksizam na radnom mjestu, a zbog nedovoljno iskustva i nepoznavanja vlastitih prava nisu u mogućnosti da se tome suprotstavljaju. Istraživanje je pokazalo da se žene uglavnom upoznaju sa svojim pravima tek kad su izložene njihovom drastičnom kršenju, te je neophodno blagovremeno edukovati novinarke o njihovim pravima i prevenciji njihovog kršenja.“-dodaje Popov Momčinović.

Na konferenciji je predstavljena ideja i formiranja Mreže novinarki u BIH, koja će u narednom periodu raditi na strategiji djelovanja, te pripremiti program edukacije žena u novinarstvu o njihovim ljudskim pravima, osnaživanju kroz zajednički rad i međuprofesionalnu solidarnost, te upoznati javnost o napadima na novinarke i rodno zasnovanom nasilju nad novinarkama.

Konferencija „Položaj i zaštita novinarki u bosanskoherecgovačkim medijima“ je organizovana u okviru Programa podrške nezavisnim medijima (IMEP projekat) i uz podršku Free Press Unlimited iz Holandije.