U pogledu broja i vrste medija Bosna i Hercegovina ostavlja dojam demokratičnosti, međutim prema mišljenju Marka Divkovića, predsjednika Udruženja BH novinari, uđe li se u strukturu informacija onda je to zapravo haos:
“Oni koji su vlasnici medija ili njihovi finansijeri, zapravo sami sebi uzimaju za pravo šta će i kako će javnosti dozirati informaciju bez obzira da li je to od javnog interesa ili ne”, kaže Divković.
Bez transparentnosti vlasništva medija ne može biti ni odgovornosti što stvara limitirano društvo. U medijima nedostaje informacija bitnih za građane, nema istraživačkih priča, a mediji su često produžena ruka političkih partija.
“Kada je transparentnije vlasništvo možemo pokušati da razumijemo poziciju u kojoj se nalaze novinari ali i širu sliku koncentracije vlasništva. Kroz način finansiranja možemo vidjeti da li postoje suptilni pritisci na medije”, smatra Edin Ibrahimefendić iz ureda Ombudsmena.
S ciljem uspostavljanja zakona o transparentnosti medijskog vlasništva, finansiranja medija i oglašavanja u BiH pokrenut je projekat “Mediji i javni ugled”.
Ovaj projekat fokusiran je na pripremu zakonskog okvira za regulaciju ove oblasti od posebnog značaja za slobodu izražavanja, zaštitu novinara i sprečavanje pritisaka na medije i novinare, a koji imaju političku konotaciju.
Finansira ga Evropska unija u BiH, a provodi Konzorcij koji sačinjavaju Fondacija Media Centra Sarajevo, Vijeće za štampu i online medije u BiH, Nevladina organizacija JaBiHEU, te Udruženje BH novinari. (Projekat Mediji i javni ugled podržava Delegacija Evropske unije u BiH, međutim Delegacija EU u BiH ne odgovara za sadržaj ovog teksta).
“Ja se nadam da će se stvoriti pritisak da građani znaju više ko stoji iza medija i da će time automatski građani više vjerovati medijima, da će se krug odgovornosti zatvoriti” istakla je Maja Hadžiosmanović Popović iz Mediacentara Sarajevo.
Usvajanje pomenutih zakona važno je i za novinare koji su po mišljenju Elvira Halilovića iz RTV Vogošća među najugroženijima kada su u pitanju politički i ekonomski pritisci, zbog kojih se stvara autocenzura. Podršku projektu daje i Jasna Duraković, zastupnica u Parlamentu FBiH koja kaže da imamo dobar zakonski okvir uspostavljen kroz čak 14 zakona, s tim da je neophodno uvesti nedostajuće sankcije.
Posebna vrijednost usvajanja Zakona o transparentnosti vlasništva bit će u tome da će se njime urediti haos u sferi online medija, gdje je potpuno zanemareno i samo u rijetkim slučajevima ispoštovano pravilo postojanja impressuma, tj. javnih podataka o kontaktima, vlasništvu, uredništvu i sastavu redakcije koja stoji iza sadržaja na web-portalu. U ovom času je taj nedostatak uzrokom mnogih problema kod sankcioniranja govora mržnje, kršenja autorskih prava ili kršenja drugih etičkih pravila profesije zadatih u Kodeksu za štampu i online medije BiH.
