Samocenzura je sveprisutna na medijskoj sceni u BiH i tiho urušava dostojansvo profesije i kredibilitet samih medija, poručili su učesnici današnje radionice o samocenzuri održane u sarajevskom Media Centru. Novinari, urednici i studenti novinarstva, složili su se da je autocenzura problem o kojem se ne priča i da je sve manje novinara koji su spremni da se odupru pritiscima.
Mary Ann Hennessey, šefica Ureda Vijeća Evrope u BiH, u uvodnom obraćanju istakla je opasnost koju donosi autocenzura koja ne obuhvata samo novinare, nego i druge medijske djelatnike, aktiviste i nevladine organizacije.
„Mi želimo da ohrabrimo sve, prije svega novinare da se odupru autocenzuri. Sloboda izražavanje je zagarantovana članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima“, kazala je Hennessey. Srđan Puhalo, bloger i psiholog, kazao je da je cenzura lakša za razumjeti, dok je autocenzura stvar ličnog izbora.
„Cenzura je represija, a autocenzura je poništavanje sebe i profesije. Kod autocenzure nastaju mehanizmi odbrane pa neki umisle da su i dalje dobri novinari. To onda ispoljavaju konzumirajući alkohol ili nastaju konflikti u porodici. Autocenzura je stvar čitavog društva, i pod autocenzurom su nam univerziteti, javno mnjenje, cijelo društvo. Trebalo bi da postoji sigurna kuća za novinare, da mogu da dobiju pomoć kada su dovedeni do dileme da li da se cenzurišu“, kazao je Puhalo. Emir Hodžić, aktivista Inicijative „Jer me se tiče“, kaže da nema najbolja iskustva sa svim medijima u dosadašnjim aktivnostima.
„Kada obilježavamo Dan bijelih traka u Prijedoru pojedini mediji ne žele da objave naša saopštenja i ignorišu ono šta radimo. Također, kada su bili građanski protesti prošle godine imali smo selektivno izvještavanje što je rezultat uticaja politike na medije i autocenzure. Ja bih ustvari takav rad prije nazvao konformizmom nego autocenzurom“, kazao je Hodžić. Na autocenzuru i ulogu glasnogovornika vlasti se pristaje često zbog privilegija.
„Autocenzura nastaje uvijek iz sebičnih razloga, zbog privilegija koje pristrasnost i šutnja donosi“, kazao je Franjo Sarčević, novinar i urednik portala prometej.ba. Ronan Brady, novinar i aktivist iz Dablina, istakao je autocenzuru kao univerzalan problem.
„Tri su su osnovna razloga za autocenzuru: grupno mišljenje, finansijski pritisak i direktne prijetnje. Jedini način da se bori protiv autocenzure jeste konstantno postavljanje nepatriotskih pitanja ali i solidarnost novinara, pomoć novinarima kroz medijske organizacije i udruženja novinara“, kazao je on.
Borka Rudić, generalna tajnica Udruženja BH novinari, kao moguće načine borbe protiv autocenzure navela je usvajanje zakona o transparentnosti medijskog vlasništva i uvođenje etičkih kodeksa u medije.
„Treba da imamo registar medijskih vlasnika i da javnost zna odnos vlasnika medija sa politikom. S druge strane, većina privatnih medija nemaju etičke kodekse i novinari ne znaju kako se nositi sa pritiskom kada dođu u dilemu da li da nešto prešute“, kazala je ona.
Radionicu su organizovali BH novinari u saradnji sa Uredom Vijeća Evrope u BiH. Radionica je održana u sklopu projekta „Promocija slobode govora i slobode medija u jugoistočnoj Evropi“ kojeg finansira Vijeće Evrope i Vlada Norveške.
