Sarajevo, 11. marta 2026. – Prema podacima Udruženja BH Novinari i Linije za pomoć novinarima – FMHL, tokom 2025. godine zabilježeno je 35 napada i ozbiljnih kršenja prava novinara i medija u Bosni i Hercegovini, uključujući političke pritiske, verbalne prijetnje, javno diskreditiranje novinara i institucionalno ometanje njihovog rada. Ovi podaci su predstvljeni na konferenciji Vijeća Evrope, održanoj u utorak u Sarajevu pod nazivom „Sigurnost novinara i novinarki u Bosni i Hercegovini“, Konferencija je okupila predstavnike institucija, pravosuđa, policije, akademske zajednice i organizacija civilnog društva kako bi razgovarali o institucionalnom odgovoru na napade na novinare i zaštiti novinarki od rodno zasnovanog nasilja.
U okviru drugog panela, posvećenog zaštiti novinarki od rodno zasnovanog i online nasilja, Mirna Stanković Luković je govorila o radu Linije za pomoć novinarima, kao jednog od najvažnijih, često jedinog, mehanizama podrške novinarima u Bosni i Hercegovini koji su izloženi prijetnjama, napadima ili drugim oblicima pritiska.Govoreći o iskustvima rada u FMHL, Stanković Luković je naglasila da je suočavanje s nasiljem kompleksna i teška situacija, a strah je najčešće prva reakcija napadnutih.
„Strah vas je zbog situacije u kojoj ste se našli, ne znate kome da se obratite, da li će vam vjerovati. Tu je i strah od relativizacije, jer nasilje vrlo često ima elemente rodne diskriminacije, potencira se činjenica da je neko žena. Postoji i nepovjerenje prema institucijama i hoće li nasilnik biti i kažnjen, postoji dilema da li prijaviti nasilje koje im se dešava i hoće li prijava prouzrokovati još više nasilja“, istakla je Stanković Luković. Posebno zabrinjavaju napadi usmjereni na novinarke, koji često imaju izraženu rodnu dimenziju. Podaci BH Novinara pokazuju da je u periodu od 2021. do kraja 2025. godine zabilježeno 39 direktnih napada na novinarke, dok je u 21 slučaju napad bio usmjeren na grupe novinara, pri čemu je značajan broj incidenata sadržavao elemente rodno zasnovanog nasilja.
“Bilo bi jako dobro kada bi i novinarke i redakcije imale protokole za postupanje u kriznim situacijama – set koraka koje treba poduzeti i kontakte bliskih ljudi, policije, tužilaštva i udruženja koji mogu pomoći u toj situaciji”, rekla je Stanković Luković i dodala da BH Novinari i FMHL imaju mrežu advokatica i advokata koji novinarima mogu pružiti pravnu podršku i zaštitu prilikom davanja izjava u policiji ili tužilaštvu, pravilnog dokumentovanja nasilja. Također, mogu obezbijediti psihološku podršku i preuzeti dio tereta u smislu komuniciranja s policijom i tužilaštvima kako bi se osigurao svojevrstan pritisak, a predmet ne bi završio “u ladici”.
Tokom konferencije razgovaralo se i o radu mreže kontakt tačaka za sigurnost novinara u policijskim agencijama i tužilaštvima, kao i o potrebi jačanja saradnje između institucija i medijske zajednice u procesuiranju napada na novinare.
Učesnici konferencije saglasili su se da je za unapređenje sigurnosti novinara u Bosni i Hercegovini potrebno dodatno raditi na informisanju novinara o dostupnim mehanizmima zaštite, jačanju institucionalne odgovornosti i dosljednijem procesuiranju napada na novinare i novinarke.
Udruženje BH Novinari nastavit će kroz Liniju za pomoć novinarima pratiti slučajeve kršenja slobode medija i pružati pravnu i profesionalnu podršku novinarima, uz kontinuirano zagovaranje efikasnije zaštite novinara u skladu sa standardima Vijeća Evrope i međunarodnim obavezama Bosne i Hercegovine.
Konferencija „Sigurnost novinara i novinarki u Bosni i Hercegovini“ je organizovana uz podršku projekata PROFREX – Zaštita slobode izražavanja i slobode medija u Bosni i Hercegovini i SII BiH – Unapređenje pouzdanosti informacijskog prostora, koji se provode u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Vijeća Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“.
Izvor i fotografije: BH Novinari
