Piše: Ljiljana Smiljanić

Godinama novinarke i novinari trpe uvrede i napade. Često trpe zbog toga što pitaju ili pišu o nečemu o čemu bi trebalo da se ćuti. Ono što mediji objave i na šta reaguju udruženja je samo dio sumorne statistike zato što i dalje mnogi ne žele da prijave ili smatraju da nije potrebno, da je to samo gubljenje vremena. Kada i prijave i udruženje reaguje, mnogi se pitaju zašto samo saopštenje i šta imam od „oštrih osuda“? Ta pitanja i komentare često vidim na duštvenim mrežema.

Pitanje je na mjestu, ali koleginice i kolege treba da znaju da svako saopštenje prati i obavještenje međunarodnim organizacijama i novinarskim udruženjima. To znači i da će udruženje biti u kontaktu sa predstavnicima policije i tužilaštva, ukoliko slučaj dođe do te faze. Tražiće informacije o tome šta su uradile te institucije. Ponudiće besplatnu pravnu pomoć ili savjet.

Možda to sve izgleda kao puno posla, a malo rezultata. Možda vam i nije do toga da budete statistika, dio nekih mapa, ali morate da znate da su ti podaci važni zbog vaših koleginica i kolega, koji su sa vama na zadacima, ali i onih koji tek stupaju na medijsku scenu.

I sama sam nekoliko puta propustila da prijavim. Žurila sam da završim posao, da ne dižem frku, ali sam pogriješila. Kasniji događaji su mi to dokazali, a i činjenica da dižemo frku kad neko drugi ili druge profesije imaju problem. A kad smo u problemu mi, onda ništa.

Zašto je važno mapiranje?

Više od 57 napada na novinare, prijetnji zabilježila je Linija za pomoć novinarima ove godine. Svaki deseti ispitanik smatra da je ponekad opravdan napad na novinare. To su podaci Udruženja „BH novinari“. Slične podatke smo koristili kada smo tražili da napad na novinare bude tretiran kao napad na službeno lice. Odnosno, da se tretira kao posebno krivično djelo, da brže prelaze put od ladice tužilaštva do presude i da kazne budu oštrije nego što su sada.

Zašto? Zato što bi stroga kazna za jedne mogla da bude prevencija za druge.

Vaša prijava možda neće vama mnogo pomoći u tom konkretnom slučaju, jer vas je već neko „uzeo na zub“, nanio vam štetu, ali je važna, jer kao podatak može pomoći da vam se to ne ponovi ili nekome od vaših kolega. Statistika jeste dosadna, mnogima nevažna, ali može da koristi…, kao i poštovanje profesionalnih i etičkih kodeksa. Sve su to dijelovi štita ove napaćene profesije.

Da niko ne bilježi te podatke, da li bi javnost znala sa kakvim se sve opasnostima u svom poslu suočavaju novinari, a rade upravo u javnom interesu? Razgovor o problemima pomaže u traženju rješenja. Dokazi i podaci takođe, ali i bude svijest o tome.

Ohrabruje to što raste broj slučajeva napada i prijetnji, koji dobijaju sudske epiloge, odnosno kazne za počinioce. To znači da institucije prepoznaju problem. Treba li ponavljati da je efikasnija zaštita novinara jedan od uslova Bosne i Hercegovine za kandidatski status za Evropsku uniju?

Imate bolju ideju kako da se borimo protiv napada i prijetnji ili kako da koristimo te podatke? Podijelite je sa nama. Pomozite da štit bude jači. Nemojte da i vi kasnije postanete dio statistike i problema, već budite dio rješenja.

(Autorica je novinarka Al Jazeere Balkans i članica Upravnog odbora BH novinara. Tekst je objavljen u 80. izdanju biltena E-novinar, koji možete čitati OVDJE)