Sarajevo, 12.02.2021.- Medijska pismenost osposobljava ljude u svim sferama života da efikasno traže, vrednuju, koriste, kreiraju i plasiraju informacije kako bi ostvarili svoje lične, društvene, profesionalne i obrazovne ciljeve. To je osnovno ljudsko pravo u digitalnom svijetu i promoviše društvenu/demokratsku participaciju – istaknuto je tokom radionice o medijskoj pismenosti za predstavnike/ce civilnog sektora, u organizaciji Udruženja BH novinari putem Zoom platforme.

Vrlo često se pojam medijske pismenosti pogrešno tumači kod javnosti, pa se pod njim   podrazumijeva gramatički ispravno pisanje novinskog teksta, puko korištenje novih medijskih tehologija, analiza medijskih poruka iz samo jedne perspektive, te savjet „ne gledaj“ određeni medijski sadržaj.

Edukator i medijski ekspert doc. dr Vuk Vučetić kaže da medijska pismenost nije kritizerstvo medija, iako uključuje medije. „Naravno, medijska pismenost uključuje i kvalitetnu medijsku produkciju, poznavanje načina funkcionisanja novih tehnologija i njihovih prednosti/nedostataka/potencijala, te analiziranje medija iz više različitih pozicija, stavljajući ih u odgovarajući kontekst. Vrlo jednostavno, treba pažljivo gledati, razmišljati kritički i propitivati“, ističe Vučetić.

Ovo je još bitnije, ukoliko imamo na umu da je današnji komunikacijski prostor opterećen mnogobrojnim informacijama poput poplave fake sadržaja, zloupotrebe privatnih podataka i autorskih prava, sajberbulinga, govora mržnje, tako da je medijska pismenost neophodna kako bi se znali prepoznati ovakvi sadržaji i kako bi se zaustavilo njihovo širenje.

Medijsko opismenjavanje građana/ki BiH dodatno otežava činjenica da bosanskohercegovačka vlast nije prepoznala medijsku pismenost kao ključan preduslov demokratizacije društva, tako da ne postoje ni jasne strategije i politike u kontekstu medijske pismenosti.  

Vučetić kaže da se medijska i informacijska pismenost razmatra u kontekstu pridruživanja Evropskoj uniji, prvenstveno u Poglavlju 10, te da na ovom pitanju najviše rade nevladine organizacije. „U poslednjih deset godina Regulatorna agencija za komunikacije je izradila nekoliko studija, te usvojila pravila i smjerenice za emitovanje, sa fokusom na zaštitu maloljetnika. Što se tiče obrazovnih institucija, visoko obrazovanje je za sada napravilo najviše pomaka, dok srednje i osnovno obrazovanje zaostaje“, kaže Vučetić.

On dodaje da je kod javnosti evidentan nizak nivo medijske pismenosti, posebno kod mladih i starih, te da i podaci evropskog indeksa medijske pismenosti pokazuju da je BiH na samom začelju, na 32 mjestu od ukupno 35 zemalja. „Građani/ke ne poznaju osnovne novinarske forme i načine funkcionisanja medija, nema odgovornosti za ponašanje u online sferi, nema znanja o digitalnoj sigurnosti i zaštiti podataka, ponašamo se nesavjesno na mreži. Donekle smo mi sami krivi, ali i sistem koji nam ne objašnjava kako da budemo medijski pismeni“, smatra Vučetić.

S obzirom na činjenicu da ni država, a ni obrazovni sistem nemaju sistemski odgovor na nizak nivo medijske pismenosti, velika odgovornost leži na organizacijama civilnog društva, koje kroz niz različitih aktivnosti pokušavaju da podignu nivo medijske pismenosti kod građana/ki radi boljeg razmijevanja informacija, jačanja slobode izražavanja i zahtijevanje slobodnih i objektivnih medija u lokalnim sredinama širom BiH.

Jedan od učesnika radionice Armin Šestić, predsjednik Udruženja Zora iz Zenice kaže da uz poplavu raznih vrsta i oblika medijskih informacija i poruka na lokalnom, nacionalnom ali i globalnom nivou, elementarna medijska pismenost jedne osobe čini distinkciju između njene pismenosti i nepismenosti u stvarnom životu. „Mislim da se apsolutno nedovoljno pažnje usmjerava na edukaciju građana o tome šta je to medijska pismenost. Posebno bih istakao važnost edukacija o medijskoj pismenosti za djecu i mlade koji su najviše izloženi nekontrolisanoj poplavi digitalnih alata i medijskih poruka koje oni nose. Rigidan i tvrd obrazovno odgojni sistem nije spreman da odgovori ovom modernom izazovu te smatram da je uvođenje edukacije o medijskoj pismenosti u osnovne i srednje škole od izuzetne važnosti“, ističe Šestić dodajući da je medijska pismenost na unutrašnjem nivou organizacija civilnog društva na zavidnom nivou s obzirom da su vidljivost aktivnosti i projekata jako važni za uspjeh OCD.

„Mišljenja sam da je velika većina organizacija civilnog društva i zaposlenika tih organizacija medijski pismena. Organizacije civilnog društva se u najvećem broju slučajeva finansiraju iz projekata, te donatori najčešće prepoznaju medije kao partnere u programima medijskog opismenjavanja, zato pozdravljam fokus BH novinara na organizacije civilnog društva koje imaju i potencijal i interes da budu više angažovane u programima medijskog opismenjavanja svih građanki i građana, ali i kroz podršku medijima na tom putu“, zaključuje Šestić.

Dragana Jovanović iz Udruženja građana „ToPeer“ iz Doboja smatra da vrijeme brzih promjena i izvještavanje o događajima, pojavama i ljudima zahtijeva da pojedinci pronađu način da budu informisani a da to ne bude ad hoc prihvatanje vijesti. „Ne uzimajući u obzir što radim u NVO sektoru meni lično je izuzetno bitno da znam prepoznati informaciju kako bih je mogla “upotrebljavati” u životu. Edukacija o medijskoj pismenosti mi omogućava da pravim selekciju potrebnih i nepotrebnih informacija, potrebnih i nepotrebnih činjenica u informacijama i što je najvažnije da odvojim bitno od nebitnog u informisanju“, ističe Jovanović dodajući da veoma mali broj organizacija radi na medijskoj pismenosti i medijskim slobodama smatrajući da je dovoljno to što su civilni sektor.

„Ono što mi koristimo kao prednost jeste da zahvaljujući znanju vršimo kritička vrednovanja, analize ali i stvaranje novih medijskih sadržaja. Dakle, jako je bitno da NVO permanentno rade na medijskoj pismenosti kao što mi radimo. Svoje znanje koristimo takođe da damo doprinos razvijanju lokalnih medija: imali smo svoje radio emisije na lokalnom radiju, izdavali novine, te samim tim iskazali spremnost da smo voljni angažovati se ne samo u podršci nego i u osnaživanju lokalnih medija“, naglašava Jovanović.

Učesnici radionice su se složili da je medijska pismenost povezana sa osnovnim ljudskim pravima kao što je sloboda izražavanja, sloboda govora i da se kroz medijsku pismenost promovišu osnovna ljudska prava i podstiču građani na sve veću društvenu participaciju, što i jeste cilj medijskog opismenjavanja.

Radionica za NVO sektor u BiH o temi medijske pismenosti održana je u okviru projekta „Slobodni mediji za slobodno društvo“, koje implementira Udruženje BH novinari u saradnji sa Asocijacijom elektronskih medija u BiH uz podršku Evropske unije. Cilj ovog projekta je  jačanje nezavisnog i slobodnog novinarstva u lokalnim zajednicama, te primjena evropskih standarda u zaštiti slobode izražavanja i pristupa građana kvalitetnim i objektivnim informacijama.