Novinari u Srbiji osećaju veliki strah i nepoverenje prema institucijama zbog čega veliki broj njih ne prijavljuje napade, pretnje i zastrašivanja, pokazalo je istraživanje Fondacije Slavko Ćuruvija pod nazivom “Kritične tačke u sistemu zaštite novinara”.
Programski kooridinator Fondacije Rade Đurić rekao je da su među kritičnim tačkama u sistemu zaštite novinara Krivični zakonik, odnosno izostanak dela koja su učinjena prema novinarima u vezi sa poslovima koje obavljaju, rad tužilaštva i policije, brzina reakcije i trajanje postupka, što sve, kako je naveo, stvara nepoverenje u sistem.
„Konstatujemo ogroman politički pritisak i veliki uticaj na rad policije i tužilaštva naročito u manjim lokalnim sredinama koje ostaju u zapećku, gde novinari trpe ogromnu količinu viktimizacije, koja kasnije prerasta u sekundarnu viktimizaciju“, rekao je Đurić.
Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, on januara 2018. do maja 2019. zabeleženo je 177 napada na novinare.
Đurić kaže da novinari ne znaju puno o načinima na koje mogu da podnose krivične prijave i da ne mogu uvek da zaključe da li je došlo do napada koji se vezuje za krivično delo, “ili je to prosto samo pritisak”.
Đurić je rekao i da novinari Radnu grupu za bezbednost novinara ne vide kao nekoga ko treba da im pomogne.
Stalna radna grupa osnovana je 2016. godine, a čine je predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i devet novinarskih udruženja.
Zamenik tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva Predrag Milovanović, koji je i tužilac u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, rekao je da je tužilaštvu potrebna funkcionalna samostalnost.
„Mislim da ste jako dobro upoznati da tu zaista postoje određene tačke upliva politike, pogotovo kada se biraju javni tužioci“, naveo je Milovanović.
Podsećajući na rezultate anketa među sudijama, koje ukazuju na postojanje pritisaka, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev kaže da su najteži oni koji stižu putem medija.
„Mnogo je manje pritisaka gde se direktno okrene sudija. Česte su situacije gde se preko medija najavljuju i traže presude. Svi smo svedoci gde nam preko medija neko saopštava kakvi su rezultati istrage, gde je i malom detetu jasno šta se očekuje i kakva se odluka očekuje“, rekao je Trešnjev.
U odnosu na broj svih zabeleženih napada, gotovo 30 odsto vrši se preko različitih društvenih mreža i medija koji funkcionišu na internetu, pokazuje istraživanje.
Advokat Veljko Milić ukazuje na problem “tanke razlike između pretnje da će se napasti na život i telo, i uvrede”.
“Najčešće tužilaštvo pribegava tome da određenu pretnju koju smo prijavili, kvalifikuje kao uvredu“, naveo Milić.
Srbija je prema izveštaju Reportera bez granica za 2019. godinu pala za 14 mesta na listi medijskih sloboda. Prema nalazima godišnjeg izveštaja Hjumen rajts voča, položaj novinara u Srbiji i dalje je nesiguran, uz napade, pretnje i tužbe zbog izveštavanja o osetljivim pitanjima. I izveštaj Evropske komisije za 2018. godinu pokazuje da su podaci o ugroženosti novinara i dalje zabrinjavajući.
(RSE/RFE)
